Као нагнута бокалчић.
Iskušenja se prikazuju srcima jedno po jedno, kao što se prostire prostirka, pa srce koje ih upije postaje obeleženo crnom tačkom, a srce koje ih odbije obeleži se belom tačkom, sve dok srce ne postane potpuno belo poput čiste stene, te mu nijedno iskušenje nije štetno dok postoje nebesa i zemlja. Drugo srce, pak, postaje crno, nalik na prelomljenu posudu, ne prepoznaje dobro, niti odbacuje zlo, osim onog što upija od strasti.
